Kip u vremenu

Zima

Napraviće te takvim. Nećeš imati izbora gde ni kako će te smestiti, ali za to nećeš mariti previše, isuviše ćeš biti zaokupljen onime što ti je u glavi dok budeš usiljeno posmatrao svet. Nećeš primetiti ni sitne pahulje koje će prekriti tvoja obnažena ramena, već ćeš ih pognuti još dublje, sagnuti glavu još niže kako bi se zaštitio od hladnoće koja protresa tvoje nago telo. Nema smisla sedeti i čekati da dan prođe jer su dnevnice sve kraće, a noći tamne, studene i, posledično, sve duže. Prenućeš se iz svog položaja tek kada budeš primetio da ti vilica nevoljno podrhtava. Instiktivno ćeš svoju desnu šaku, koja je sve do tada mirovala u tvom krilu, približiti drhtavim usnama i skupljenom pesnicom prigušiti cvokotanje. Taj pokret desnice ispratiće i tvoja široka stopala. Zgrčićeš nožne prste i napregnuti listove, na taj način pokušati da ih odvojiš od ledene kamene podloge, ali nećeš uspeti. Preostaće ti jedino da nastaviš da sediš tako zgrčen i žilav i na kraju ćeš dopustiti mrazu da ti napravi nove brazde svud po telu.

Proleće

Ali, kraste će biti otklonjene sa prvim zracima svetlosti koja je sad mekša i blaža, a sa dužim danima i toplijim noćima prolaznici će prolaziti i tvojim vrtem. Zastaće da te osmotre, a zatim produžiti svoju šetnju u susret nekom lepom mestu ili lepoj devojci, ali tebe ništa od toga neće zanimati. Bićeš podjednako zadubljen u večno pitanje koje iznova upućuješ sam sebi. Ipak, sveže mladice trave i nehajni cvrkut ptica u zoru ti neće sasvim izmaći iz svesti, štaviše, počeće da otkravljuju prošlogodišnje rane na koje si već sasvim zaboravio i darovaće ti veru. Veru da se konačno možeš odmoriti od teškog sna, možda čak i pomeriti ako sudbina to dozvoli. Razbuđivanje će, naravno, ostati nemogući poduhvat za tebe, ali ipak ćeš poželeti da izviješ vrat tako da pogledaš u sjaj odozgo, i uprkos tome što se nećeš maknuti, mirovanje tvojih ruku obelodaniće taj neprimetni pokret. Sa pregibom svake nadlanice sklopićeš dve polukružnice, sasvim obratne jedna od druge, ali savršeno odgovarajuće onim polutkama odozgo. Nažalost, ta harmonija biće vidljiva samo onima što gledaju postrance.

Leto

Slučajnih namernika biće najmanje onda kada sunce počne da prži sve ispod sebe, ne štedeći nijednu stvar i nijednog živog stvora, pa ni tebe. Povijenih leđa ćeš po tlu tragati za barem jednom senkom pod kojom se možeš iole zakloniti i hrabro ćeš podnositi tu užarenu masu žila i mišića koja žudi za zaklonom. Hladovina obližnjeg drveta delovaće ti tako primamljivo, ali znaćeš da ga ne možeš dosegnuti u ovom položaju, kao što ni tvoja leđa neće moći da izbegnu svoje sopstveno rastapanje. Nesklad u tvojim izgužvanim slabinama će se izbrisati onda kad zvezda bude dostigla svoju tačku usijanja. Istovremeno će se tvoja usahla krsta raširiti, koščata karlica pomalo rastegnuti, na ovoj temperaturi na kojoj se kuje ne samo gvožđe već i tvoj kičmeni stub od čelika. Uprkos slutnji da će ti pršljenovi prepuknuti u naprezanju, uprkos bojazni da ćeš samo za koji tren nestati u bari od istopljene kovine, ostaćeš nepometen u svom razmišljanju. Samo par mikroskopskih kapljica livenog znoja što će se zadržati u jami na dnu leđa ostaće svedok toj bestelesnoj kušnji.

Jesen

Nataložena gradska prašina biće isprana sa prvim kapima što će zadobovati po tvojim šupljim udovima, a nežna šaputanja ljubavnog para koji sedi na obližnoj klupi razduvaće košava. Ponovo ćes ostati sam u svojoj seti, pod jednim nebom koje je do skora gorelo, a sada je poprimilo boju stare bronze. Provala oblaka sručiće se na tvoju pognutu glavu, ali nećeš otrgnuti pogled. Gusto nabrane obrve zaštitiće ti oči od  kišnih metaka koji će padati svuk oko tebe. Ni prstom nećeš mrdnuti u toj vodenoj stihiji, nastavićeš da palcem i kažiprstom desne ruke gnječiš obraz, prepušten samo svojim mislima i ritmičnom udaranju kapi o šljunkovito tlo. Vlaga će se poput puzavice uspinjati oblinama tvog nepomičnog tela, hvatajući se za svaki pregib u kojem će se ukotviti kao spore buđi, polako narastajući sve dok te čitavog ne prekriju. Ni vlaga, a ni memla neće moći da sakriju patinu koja te izdvaja od ostalih jer ona nije satkana u ovom danu, kao ni u onima koji mu prethode, već je ishod jedne neprekidne introspekcije po kojoj ćeš dobiti ime.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s