Zimsko računanje vremena

Danas je Persefona prešla u Hadov svet.

Zagrizla je njegovu zlatnu jabuku. Možda se pritom zagrcnula, ali to nije bitno. Ispljunula je taj komad jer ne pripada bajkovitim likovima.

Persefona je devojka na pragu da postane žena. Zagasita kosa opušteno skriva njenu čevrtastu, isturenu bradu. Crna haljina ovenčava njena ubeljena ramena, a laki pokreti savijenih laktova izviru sa njenih ukočenih leđa. Drži se ponosito, ali pak odviše skromno za princezu podzemlja. Lakim smeškom otklanja Harontovo brecanje i stamenim cinizmom pali vatru u onome koga voli a istovremeno prezire. Prođe tankim prstima kroz guste vlasi i uputi čežnjiv pogled onome ko nema obličje. Krupne koske su pravilno poređane.

Da prekrati vreme, počinje da ih prebrojava. Tačno ih je 206. Plus još jedno rebro.

Zatim se nasmeje od sveg srca. Piskutavi kreketi odjekuju mračnom pećinom i utrostručavaju se u svojoj nehajnosti. Njen nastojnik sa čuđenjem osluškuje te promene. Počinje da se pita o poretku sveta koji je s mukom sagradio i održavao svih ovih godina.

Da neće ova lakomislena nevesta poremetiti čitav isplanirani tok? Jedan deo lica trza se pri pomisli na takvu katastrofu. Drugi se ceri pri zamisli da će nastati opšti kuršlus. Šta sad Hadov svet misli i oseća, apsolutno nije bitno. Smrt se ni o čemu ne pita sem o svom spisku.

Dok čeka svoju novopribavljenu mladu, Adis posmatra svoj odraz u zaleđenom jezeru. Kosa je nestala, slepoočnice su se zborale, mišice popustile, a stomak otegnuo. Crne duplje sad zuje prazne među isušenim obrazima, nekada mesnatim poput dobro pogojenog vepra. Shvata da je isuviše star za nju, jedri poklon mladosti i zreli cvet ljupkosti.

Šta će on sa njom? Da je pošalje majci natrag, to ne dolazi u obzir. Da je obujmi svojim koščatim rukama, to će narušiti njenu prelepost. Dok Adis smišlja šta mu je činiti, Persefona peva svoju otužnu pesmu. Odjekuje isušenim zidinama i izrezbarenim kosturima koji sačinjavaju neželjeni hor. Besmislene reči kruže oko nje poput jata besposlenih ptica i zlosutnih gavrana. Tad Persefona počinje da optužuje Narcisa za svoju nedaću. Prekrsti ruke na bujnim grudima, i prebaci punu donju usnu preko gornje.

Baš je slatka i detinjasta, pomisli Adis dok je gleda kroz vrelo vremena. Maši se tad za pismo njene uviđajne majke. Molbe za oproštaj ispadaju sa tankih ivica papira.

Ona je odviše mlada da razume potpunost njene žrtve. Molim da je poštediš u moje ime. A ja ću tebi zauzvrat dati na dan onu koju ti iskaš!

Smišlja šta bi na to odgovorio,kad uto utrčava glasnik sa novom porukom. Mora biti od onog odozgo. Samo on i dalje koristi usluge kurirske službe. U pismu grubo i naređivački nalaže da vrati Persefonu u gornji svet.

Taman što se reši da pristane na njegov zahtev, začuje se njeno mljackanje. Odbija se o stupce podzemne katedrale i dugo odjekuje mramornim zidinama. Okrene se ka njoj. Slatki crveni sok curi niz njen izduženi vrat sve do ključnih kostiju. Kad posrče polutku nara smežuranu koru odbaci u kutak. Nasmeje mu se krvavim osmehom. Začuđen je i zgrožen. Bezmalo je zadivljen devojačkom proždrljivošću.

Istipka svoj odgovor i klikne send. Poruka je momentalno viđena. Apolon is typing…

Dragi stariji brate, nema potrebe za izvinjenjem. Ali kad već nudiš neko iskupljenje, molim te da ga preusmeriš na Orfeja. Shvatićeš već šta je u pitanju, trenutno ne mogu duže o tome… Šalji Euridiku! A usput se i malo zabavi, brate! Isuviše si ozbiljan! 

Smrt je ozbiljna stvar, pomisli Adis. A zatim kreće da se vrti Dionisova ploča.

 

Ma hajde, opusti se barem jednom!

Uostalom, šta će strašno da se desi ako tebe nema?

Ljudi neće umirati, pa šta?!

Kao da je to neki neizostavljivi čovečiji namet!

100% sam siguran da će to oni to oberučke prihvatiti!

I tako Adis zaista odluči da se posveti svojoj novopribavljenoj supruzi, i da zanemari, barem jedanput u životu, svoje nadzemaljske dužnosti. Naravno, to ne može trajati večnost. Zato se odlučuje da vrati vreme natrag za čitav čas. pexels-photo-277458.jpegpexels-photo-277458.jpegA tamo gore, na toj procvaloj i sazreloj zemlji, ljudi čine isto. Odvrću igle na časovnicima i pomeraju kazaljke jedan pun krug unazad. Niko se više ne pita zbog čega to čine; taj običaj je postao deo godišnjeg rituala.

A njih ima još mnogo, ali o tome nekom drugom prilikom.

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s