Sa kolena na koleno

Nije trebalo da dolazim ovde, pomislio je kada se našao pred vratima zgrade 12A. Izvio je vrat i pogledao u osvetljeni prozor. Svetlo je upaljeno, mora da je stigao kući, zaključio je i pritisnuo dugme na interfonu. Začulo se kratko zujanje, a zatim je povukao aluminijumska vrata i ušao u mračni hodnik. Dobro pa su ljudi ovde lakoverni, zaključi dok je tražio prekidač za svetlo, pazeći da priguši svoje korake na granitnim podnim pločicama. Jednim pritiskom prsta učini da neonska lampa zatreperi, a zatim pogledom potraži stepenice.

Iako je moderna petospratnica imala lift, unapred je odlučio da ide peške iz dva razloga. Prvo, bojao se liftova (iako to nikome ne bi priznao), a drugo, želeo je da njegov dolazak ostane nenajavljen. Dok se peo uglačanim stepenicama na četvrti sprat, rukom se pridržavao za metalni gelender. Ledeni dodir sa metalom vraćao ga je u stvarnost. Srce mu je ubrzano lupalo. Da li od napora ili uzbuđenja, pitao se. Znao je da je njegova odluka ishitrena, ali uzdao se u svoje prepostavke o njemu. Kada je na zidu ugledao oznaku IV, sačekao je par minuta da mu se dah primiri, a zatim je pozvonio na njegova vrata.

„Ko je to?“ priupitao je glas iza blindiranih vrata. Mladić je odlučio da prećuti odgovor, ali već iduće sekunde odgovori sa „Ja sam.“ Nadao se da će taj odgovor umiriti razdraženog vlasnika stana, ali pogrešio je. „Pametnjaković, a?“ zareža glas i uto se začu škripa podizanja rešetki. Kroz procep se ukaza vrh cevi i začu se škljocanje oroza. „Šta je, sad nema šale, a?“ odjeknulo je čitavim spratom, a momak jedva stiže da napravi korak unazad kada se vrata širom otvoriše. U senci kućnog praga stajao je dežmekasti muškarac raširenih nogu sa nanišanjenom kuburom.

„Molim vas ne pucajte!“ uzviknu mladić podižući ruke ispred sebe i istovremeno zažali za time. Sad će sigurno pomisliti da sam mlakonja, prođe mu kroz glavu. Međutim, da li zbog toga što mu je glas zadrhtao ili što su mu se ruke zatresle, čovek pred njim kao da se uveri da mu ovaj neće naškoditi te spusti oružje pokraj sebe. „Sad kad sam ti isterao pamet možemo da razgovaramo“ reče mu uz roptav smeh i dlanom ga pozva unutra.

Čim je kročio u stan zapahnu ga ustajao miris pržene ribe pomešan sa duvanskim dimom. Iako je teško disao, trudio se da svim silama povrati pribranost, nadajući se da će tako vaskrsnuti i njegovo upucano samopouzdanje. Samo se fokusiraj na ono zbog čega si došao, prošapta sam sebi u bradu, ali uzalud. Od njegove malopređašnje samouverenosti ostao je samo pepeo.

„Mora da ti je teško da stojiš. Slobodno sedi gde išteš.“ reče mu starac, a zatim pokaza na jedino slobodno mesto u dnevnoj sobi – stolicu za ljuljanje. Progura se nekako kroz zakrčen prolaz do nje, gurkajući usput od sebe naslagane kartonske kutije i kesetine za đubre, pazeći pritom da nijednu ne obori. Sruči se u stolicu sav srećan što stvar nije dalje uprskao. Moram biti veoma pažljiv od sad pa nadalje, pomisli. Još jedna greška i gotov si Andreja! odzvanjalo mu je u ušima u istom ritmu u kojem se drvena stolica klimala napred-nazad.

„Dobro, sad kad si se udobno smestio, hoćeš li mi reći ko si, i što je najvažnije, šta od mene želiš?“ priupita ga čiča sevši na tabure pored, položivši starinski pištolj na svoje prepone. Mladić se nervozno osmehu, a zatim izrecituje unapred provežban odgovor. „Moje ime je Dušan i došao sam da vam ponudim nešto.“ Na to starac ispravi svoja leđa i podigne kaiš preko nabreklog pupka, ne skidajući pogled sa momka. Šetkajući se oko njega prezrivo mu reče da sumnja da on ima bilo šta što bi ga interesovalo. „Ponuda koja se ne odbija.“ odgovori Andreja odlučnim glasom.

„Mani me tih gangsterskih fazona!“ zareža starkelja i zgrabi ga za kapuljaču dukserice. „Reci mi zbog čega si zapravo došao!“ dreknu na njega i jako mu prodrma ramena. Jedva uspe da izusti „Čoveče, iskuliraj!“ pre nego što mu glava bi prilepljena za naslon ljuljaške koja bi u mestu ukupana usled starčevog silovitog naleta. Nekako uspe da se oslobodi stiska jakih, širokih šaka i da se izmigolji sa klimave stolice.

Stojeći nad pokleklim starcem dođe mu da batali sve, ali odmah se priseti zbog čega je došao te odluči da ostane gde je. Čitav naredni minut gledali su se oči u oči, odmeravajući jedan drugog poput zakletih neprijatelja. Iznenada starac opusti svoje stegnute pesnice, prihvati kuburu sa pasa i opali jedan hitac u plafon. Mladić se instinktivno sagnu i pokri glavu rukama. Na svom vratu oseti komadiće i finu prašinu maltera, a kada začuje poznati roptavi smeh, tad spusti svoje ruke i iznervirano uzviknu da mu ništa od ovoga nije smešno.

Uvidi u kakvom se smešnom položaju obreo i odluči da prekine farsu. Otresajući pepeljaste čestice sa sebe, ispravi svoja prsa i zauze pobednički stav o kojem je toliko čitao. Raširi noge kako bi se bolje uzemljio, postavi ruke na svoje kukove i uzdignute brade pogleda u starca. Sada mu se činio prilično patuljastim, čak bi mogao reći da mu je do izvesne mere drag. A zatim se priseti svog zadatka, pročisti grlo i reče: „Dosta mi je ovoga! Reći ću vam istinu. Ne zovem se Dušan već Andreja i došao sam da vas pokradem!“

Nije stigao da dovršio misao pošto ga starac prekinu. „Znao sam to sinko. Samo mi je bilo zabavno da te gledam kako se mučiš.“ Zatim sede u stolicu za ljuljanje i počne naširoko da priča o svom životu kolekcionara poštanskih marki. Otpočeo je sa prekorom da se u njegovo vreme marke nisu krale po stanovima već u poštama. A upravo je tamo, dok je radio na razvrstavanju pisama, počela njegova fascinacija sa tim šarenim papirićima.

Najpre je samo odlepljivao marke sa pošiljki slatih iz, njemu nepoznatih, dalekih zemalja, a zatim je počeo da detaljno proučava tehnologiju štampe, što je naposletku dovelo do falsifikovanja poznatijih primeraka. Zaradivši na taj način pozamašnu svotu za to doba, počeo je da otkupljuje i preprodaje manje tražene, ali sve vrednije primerke. Vešti njuh da otkrije sledeće „zvezde“ doneo mu je ugled među filatelistima i tako je proputovao je svet kao konsultant, istovremeno motreći i na crno tržište koje je bilo u povoju.

Slušajući njegove dovitljive podvige kojima se bio dočepao retkih i vrlo vrednih primeraka, mladićevo poštovanje je postepno raslo. Čak bi se moglo reći da je počeo da se divi tom čiči koji je zapravo bio vrsan prevarant i intelektualni šegadžija. „A onda sam načinio kobnu grešku“ začu ga kako kaže sa teškim uzdahom. Starac je ćutao par sekundi trljajući dlanove pred sobom, a preko izboranog lica pređe mu senka dubokog kajanja.

„Možda si čuo za pljačku u Briselu 1942. godine… Pa, bio sam ubeđen da ništa ne može poći zlu. Zaboga, vlasnik me je sam pozvao u svoj stan da procenim njegovu kolekciju, na meni je samo bilo da zamenim originale sa kopijama koje sam doneo iz Berlina. Ali eto, on je primetio da nešto muljam, ja sam se uspaničio i… i završilo se onako kako se završilo.“

Na to starac izvuče novčanik iz zadnjeg džepa pantalona i pokaže mu požutele novinske isečke o ubistvu i nestanku dveju marki. Zatim mu objasni da iako policija nije imala dokaze protiv njega on je bio prinuđen da se zauvek povuče iz tog sveta. Tu čiča prekide sa pričom. Momku odjednom bi žao tog osedelog foliranta te odluči da mu priđe i zagrli ga, baš kao što je činio sa svojim dedom kad je bio mali. Starac ga potapša po leđima i prstom mu pokaza na drvenu kutiju od kubanskih cigara.

„Tamo ćeš pronaći ono što tražiš. Slobodno je uzmi, meni više ne treba. Vreme je da neko drugi nastavi ono što sam započeo. A veruj mi Andreja, oboje smo tek na početku.“ Sve je to čuo kao kroz neku maglu jer nije mogao da odvoji pogled od mastiljavog polukruga pečata na markici obrnute Dendermonde. Držeći u svom dlanu neunovčenih pet miliona belgijskih franaka, mladić je već uveliko bio u jednoj boljoj i sjajnijoj budućnosti.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s